СРЂ

ПОВЈЕСТ ПАШТРОВИЋА.

681

властица. Стога су им Млечићи морали потврдити све њихове обичаје и признати им право да бирају своје суце; потврдити им све иепокретнипе, земље и међе. Одасланици се пако обавежу, да he бити подложни у свему млетачкој власти у Котору и да ће свака од педесет њиховијех кућа, изузимајући пет, плаћати Млечићима по једну перперу на годину. Фрањо Фоскари, млетачки дужд, потврди ову погодбу предаје дукалом од 14. августа 1443. а сто и шездесет и четири године послије, т. ј. год. 1607., Иван Бембо, млетачки врховни поморски капетан, кад бјеше пред Будвом са својом галијом, потврди опет писмом од 3. јуна у име млетачкога дужда све повластице Кастеластве на молбу ње становника.' 2 * * * Године 1451. Млечићи обезбједе имовину Которскијех земаља, Паштровића и Будве још једнијем уговором, и то са Стефаном Црнојевићем. Стефан бјеше ратовао као савезник Скендербегов против Турака а борио се такођер и са Херцегом Стјепаном. Кад Црнојевићу паде син у херцегове руке, склони се да уговара мир с Млечићима, да само ослободи сина, и дужд Франо Фоскари својијем писмом 17 јула 1451. утврди мир. Овијем миром била је намјера Млечића не само да обезбједе своју досадању имовину, него и да одаље од мора Зету стечењем Грбља (преко којега само могаше Зета још допирати до мора) и учинити Црнојевиће млетачкијем плаћеницима да држе у покорности Паштровиће и друге становнике околнијех крајева. Увјети овога мира бјеху: 1. Стефану Црнојевићу оставља се Горња Зета и признаје га се за војводу. 2. Даје му се наслов млетачког капетаца и годишњу плату од 600 дуката. 3. Даје се плата и његовој браћи и још двојици племића. 4. Војвода је дужан не дирати у которске земље ни у оне другијех градова (дакле ни Паштровића). 5. Војвода је дужан да са својијем људима дође у помоћ Млечићима, кад га зазову а и Млечићи су дужни доћи њему

2 Из рукописа Висковићева.