СРЂ

Српска везилачка и ткачка орнаментика.* Пише Јелица Беловићева. (свршетак исп. X. бр. Cpba). IV. Кад изучавамо помно изворе наших орнамената, њихове детаље конструкције и поједине им саставе и варијанте, опажамо веома занимљивих ствари. Имаде ту, почам од крсташких војна, инспирација ћак од форми декорација из централне Сирије. О орнаментици словенских птица говорила сам опширно у другој радњи. ** У мртвим градовима Сирије и Палестине сусрићемо крајем III. стољећа доста богатих орн. мотива, пуних сјаја и нових комбинација. То је онај Исток, о коме се у декоративној умјетности вазда толико говори. Орнаментација у градитељству словенском истог је готово стила као и наша везилачка. Нај љепши нам је ту доказ манастир Дечани (код Ипека), грађен 1323—1330. Како су орнаменти овдје богати, а како су тијесно сродни са онима у других балканских народа! Од нај обилнијих мотива можемо навести ове (изведене нај прецизније у мрамору): разни листови, срцолике линије, јајолики облици, зубачке вијуге и округлице, а сви су израђени у класичкој чистоћи. Има и акантуса, па геометријских ликова из византијске орнаментике, а сви су строго стилизовани. Ту и тамо има форми из ренесансе и из ломбардске школе; али и ови декори нијесу тек копије, него су словенсш преудешене. Зубачка линија („пила", „косјерача") врло је чест детаљ декорације словенске из XII. и XIII. стољећа. Видиш је и по

* Види „Cpb", број 9 г. 1906.

** Види рацњу : „Umjetnost vezilačka и Hrvata i Srba" izđanje jugoslavenske akademije u Zagrebu 1906; preštampano iz akad. zbornika. Pise Jelica Belović-Bernadziko"wska. A испор. и радњу у Cpby: „Птице у народној нашој орнаментици".