СРЂ

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ.

— Кројача? Нуто сад, чудне ми њежности! Не треба ту никакав кројач. Ми ћемо то сами да прекројимо. — Таман. Нисам ти ја никада узео игле у руку ! . . . — Е онда узми. И ја се до сада нисам бавио о вештини кројења. — Па онда како ћеш к врагу шити? — А ти се сети само фонвизинскова кројача, који се .позивао на првога кројача. Шићемо онако, како је шио први .кројач. Нисмо ми бадава бубали историју руске књижевности. — Не разумем! — Па разумећеш. Замисли да је тек сада, овога часа, пронађења игла и маказе, и ти као први кројач, лупаш главу, како би из датога ти материјала могао скројити ма што, чиме би могао покрити тело. На сваки начин да би морао нешто измислити. Него чекај. Пре свега, хајде да сиђемо у дућан, док су нам мундири још цели, те да купимо што нам треба за шивење. — Шта да купимо ? — Два напрска, четири игле — за случај да се која сломи, — конаца, дугмади и гајтана. — А што ће нам' гајтан? ' — Е то ћу ти после објаснити. Сада не можемо губити време. Сутра је недеља, па ћемо шити, а у понедељак молепствија и прва предавања. Ми морамо бити тамо . . . Одемо у дућан и купимо све што је Феђа побројао. Дугмета смо узели велика и црна као угаљ. Очевидно да је ово урађено само за то, да буде у опреци са белом гимназијском дугмади. За тим изабрасмо дебео гајтан, опет црне боје и од њега узедосмо пуних петнаест аршина. У опште смо потрошили око једне рубље, — сума веома замашна, према ондашњем буџету нашем. — Сада нам ваља купити кобасица, јер сутра, кад нам хаљине буду распаране, видиш и сам, да не ћемо моћи изаћи на улицу . . . Свршимо и то, вратимо се дома и рад отпочне. Ја не ћу описивати, како смо, добивши-год т-аздарице маказе, немилостиво распарали наше мунди'ре, и како бмо за тим, узимајући сваки час један другом мбр^чр.агрШи се, да