СРЂ

166

СРЂ. — SRĐ.

ће и та силна моја жеља испуњена бити и по времену да ћу имати удовољствије Вас гдјегод посјетити. Међу тијем молим понизно Ваше Преосвјашченство, да не бисте отрекли се, у случају могла потребованија, помоћи у Духовним стварима овому народу, који ће знати уважавати и почитовати Ваш благодјејанија и Ваше за сада мени писмено наставленије, и биће ми добро дошло, од кога трудићу се да учиним благоупотребленије и Вашем Преосвјашченству признателним остађу. Препоручујући себе и сав народ овај Вашим свјатим молитвама, имам чест с отмјеним високопочитанијем и благоговјенијем називати се Вашег Преосвјашченства, Милостиви Господине, Покорњеиши слуга Архим. црногорски Петровић. Цетиње 2 Октобрија 1832 год. III. Поновни неповољни одговор вл. Рада на поновну молбу Рајачићеву. Ваше Преосвјашченство, Милостиви Господине! С чуством оскорбленија прочитао сам Ваше високопочитајемо писмо од 7 текућег, видећи у њему Вашега Преосвјашћенства горећу жељу са мном састати се и разговорити се; а од моје стране немогући Вам а јошт много више мени удовлетворити због многих препјетствија относително моје дужности к овому народу. Ја сам доиста увјерен, да та Ваша жеља, како год и моја, происходи само из чистосрдачне љубави овдашњега народа и цркве благостојанију, пак за то ми стоструко тешко и пада, што не могу срећан бити Ваше Преосвјашченство посјетити и ту ствар јошт боље с молбом препоручити Вам у идућност; но надам се, да и овако не ће се тај жар љубави у Вашим прсима угасити, почем сваки Црногорац, који је срећан био свету десницу Вашега Прео-