СРЂ

Летњој нсуКи.

П. Ј. Одавић. Београд.

Кажи ми, кажи, тиха летња ноћи, Кажи ми чуда што их мрак твој диже Пред'духом људи, чије топло срце, Под крилом твојим, све би к небу ближе! Кажи ми снове, што 'но само теби, Девојче много поверава тајно, С прозора свога, кад већ сумрак падне, И ветрић крене да ћарлија трајно! Кажи ми жеље, кажи мисли оне Што сенке твоје на свој начин буде, И њима чежњом наша срца плаве, И вечно њима уљуљкују људе! Кажи ми песме, да их и ја чујем Што младост сада без гласа их поје; Кажи ми живот невидљивих бића, Што сад у мраку около нас стоје! Кажи ми, кажи, тиха летња ноћи, Кажи ми тајну чиј' се дах сад вије; Кажн ми, ноћи, чуда мира твога: Кажи ми сунца што их мрак твој крије!