СРЂ

184

СРЂ. — SRĐ.

Senat će mu ođati poštu kao i Manzoniu i Verdiu, te će rau postaviti bistu u jednoj senatskoj dvorani. Bio mu je sprovod o državnom trošku. Kralja jc pri sprovodu zastupao Conte cli Torino a ministar Rava zastu]iao vladu italijansku. Carducci se 8 februara razbolio od liunjavice, koja se pretvorila u zapulti cijele pluće, te ga je zanijela u vječnost. Od njegova se života ističu neke glavnc crtice. Kao mladičak, kad je učio latinski, marljivo je prevadao iz Ciccrona, iz Salustija, iz Tacita; naučio je na izust nial ne cijeli Vergil, pak Oraca, Katula i Tibula; mnogo je učio talijanske pisce; naj miliji mu bješe Dante; zatim Foscolo, Giordani, Leopardi i Tommaseo; kao dijntc bjc.še pročitao Manzonicve Protnessi sposi sedam puta. Učio je zanosom grčki tako da je oslađivao izvrsnosti ovog jezika. Učio jc zanosno historiju, filozofiju diveći se Giobcrtiu, Rosminiu: učio je Kanta, Hegela, Spencera i Darvina; poznao francesku, njemačku i inglešku literaturu, cvijet spanjolske drame, Cervantesa i Camoensa. i'oznao je srpskc narodne pjesme. Bio je strašno načitan. On je 1860. g. bio postavljcn za licejalnog profesora u Pistoji, pa iste godine za profesora u universitati u Bolonji Svi glasoviti ljuđi, koji su dolazili u Bolonju, posjetili bi ga. Tako i Mommsen. Mnogo

Ге učio i nabavljao mnogo knjiga, tako da je trebalo da s njih nabavlja prostraniji stan. Imao je mnoštvo rnonografija o obno i Italije, jcr jc sam mislio napisati liistoriju ujcdinjenja Italije, što nije mogao da učini. Carducci je Ijubio veoma svoje učenike. Izmcđu njili bi se njegova duša ])omladila a s njima kad je bio, nestalo bi mu s lica obične osornosti. Njegovo tuinačenje Danta ili Petrarkc bilo jc intelektualna naslada učcnika. Sprovod mu je bio 18. o m. o podne. Cijcla je Bolonja bila u žalovanju i s toga svi dućani zatvoreni; svi fenjori užeženi, ali obaviti crnom koprenom a s prozora visili crni sagovi. O podnc sc ulice napuuiše svijeta. Kažu da je preko što tisuća duša bilo nazočno sprovodu. Ivad su rnrtvi ostanci pjesnikovi stavljeni na kola, uputi se beskonačna povorka. Mnogi se uspinjahu uz stubo\e portika, ntnogi gledahu s krovova, svi prozori bjeltu zapremljeni od što višo gledalaca. Grobna tišina pratila je lijes. Gospođe i djevojke izasipahu ga Ijubicanta i sunovratima. Povorka trajaše cio sahat a zatvarahu je kocije i veliki vozovi krcati cvijeća. Na gradskim se vratima povorka raziđe a samo prisni prijatelji otpratišc mrtve ostanke do prevremenog groba; ali su oni kasnije sahranjCni u kapelu Certozc, koju jo općina darovala u tu svrltu porodici.