СРЂ

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ. (Из успомена старога ђака). (наставак) И. Н. ПоТЈШбНКО. IV. Први дан комуне и биографије њених чланова. Први утисак, који је наш нови стан на нас учинио, био ie чудан. Чак је тешко наћи му поређења. Ма како да смо били сиромашни, опет смо под „собом за становање" навикнули били да разумемо нешто, што је имало све атрибуте стана. Ти су атрибути могли бити дотрајали и лоши, столице су могле бити поцепане, орман или шифонер могао је имати само три ноге, кревет је могао бити временом изубијан, завесе прљаве и подеране, диван голих опруга, које једва чекају да се упију у свакога, ко би дрзнуо сести на њ; али, све то треба да је ту, на лицу места, не толико баш због тога, да би се збиља могао и употребити, колико више ради тога, да се поглед задовољи и умири. Ништа од свега тога не беше у нашем стану. Соба врло нискога плафона, на коме су се рељефно, јасно опажале таванице, као оно ребра некаквога огромног скелетра, имала је облик скоро правилнога квадрата. Три малена прозорчића, од зеленкастога стакла, која изгледаху као расплакана, од влаге која се на њих навукла, гледала су у прљаво двориште црквене куће, по коме су се слободно шетале свиње, гуске, телад и свакојака домаћа живина, — нмовина, не убоге клисарке, него целога поповскога сталежа. У соби бејаше полумрачно. Поред свакога зида налазаше се нешто склопљено из дасака, које су временом добиле прљаво-жуту боју, а од којих је пре тога био начињен ђаконов кокошињак. Али је осим тога ту био и један кревет са старом, већ угњеченом