СРЂ

252

СРЂ. — SRĐ.

kad nim je sin reka, da jih jo išćem, eu som da odgovoraju, ma na neki nočin jidovitni ба me ni komodo: 1 Ho capio! Tako von bora spjegojte me ča će reć tuo: ho capio! M. Zan. To Vam je on reka? proprio šer Stefan"? hu, hu, hu! Alel. Jie na viru moju! Jo son cu s mojima ušima, hvala Bogu, još nisom gluh, ma rectemi ба će tuo reć, al je čo zla? M. Zan. Ah! puste, 2 kumpore Antoniju, ni ni dobra vieramente buškarada, 3 kva ge хе da rider 4 !! Alel. Ma rectemi, rectemi; ca je jie, neka almeno 5 znom i neka se umim almeno vlodat u naprida. M. Zan. Ma vi biste se kruto izidili, znom, a ба bi bilo fajde izidit se. Alel. Ma Coviće Božji, jo som za tuo i duoša u Vos, veće nego za ništa drugo. Ako ste mi dakle prijatej kažtemi ба je jie! M. Zan. Obećajte mi, da se nećete izidit, da Vom neće učinit zlo ? Alel. Obećajen, ma nemojte me već uzdoržat ovako. Stuo pensirih 6 mi pasaju priko glovje; ба to more bit? M. Zan. Coviče božji, kad propio hoćete da Vom rečem ma molim Vos kumpore Antoniju dispensajte me, 7 ostavmo na bondu ovu stvor, jer ne može bit smanje da se ne izidite, kako bi se izidil i jo i svaki pošteni čovik. Alel. Oh! Svijeti Spiridjunu pomoga nas! Dakle ča, da nisom jo, pošten? Ako mi vi ne ćete da spjegojte ovu stvor a jo ću poć u drugoga, ma ja hoću znat svakojoko ča će to reć, i negren ga doma vrogu stope, dok ne zaznon. M. Zan. Dakle kad ste vi kuntienti, čujte Ma jesu proprio Vam rekli, da nisu komu drugomu? Alel. Oh! Bože moj! kako nisu meni rekli, čoviče božji: kad mi je sin rekal, zove vos, kumpore Antonij Aleluja, oni udij za ovim = Ho Capio = ma na vas glos, znote, da bi bili i gluhi čuli. Hoćete dakle, da nisu meni referili, 8 ovu rič?

1 nije milo 2 pustite 3 bora mi! 4 ovdje može biti smijeha! 5 dajbudi 6 misli 7 riješite me 8 prinijeli.