СРЂ
ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ
261
— Е, то је баш глупо, што купујеш тако мале каљаче. То је доказ да су у тебе још дубоко укорењени експлоататорски инстинкти. Ја вам, господо, предлажем, ако би ко од вас у будуће смерао да купи каљаче, онда нека изабере такве, да буду за свачију ногу. Иначе, каква смисла има комуна? У комуни треба држати само такве ствари, које су згодне за сваког .. . И каљаче се Јагелоновљеве спасу захваљујући једино томе, што су биле и сувише мале, те их Кирђага не могаше никако да навуче. Други пут сам добио ја још убедљивију лекцију из политичке економије. Као што је већ познато, дела наша гардероба беше повешана по свима дуварима о велике клинце, које је сам Кирђага укуцао. И мимо комунистичких назора које нам је Кирђага тако брижљиво утуривао у главу, ми смо опет допуштали, да може бити бар неке сенке својине. Свак је имао свој дувар, на коме су висиле принадлежности његове гардеробе. Кирђага немађаше својега дувара, пошто у њега не беше апсолутно ничега. Чак је чаршав, јастук и јорган узео од клисарке, која је њему у опште наклоњена била. Једне недеље изјутра, кад смо се сви облачили, опазимо необичну појаву: Кирђага скинуо са себе кошуљу, ону исту на којој су груди биле црвено везене, па је баци на патос. То беше први пут да је тако урадио, јер је дотле ту кошуљу непрекидно носио, и дању и ноћу. Тако добисмо прилику да уживамо у његовом здравом, мускулозном телу и рутавим грудима. Затим устаде, па подбочивши се, приђе дувару на коме је висила гардероба Јагелоновљева. Пажљиво је разгледао сваку ствар, и кад није нашао ништа што би му се свидело, он крене даље Феђиној гардероби. И њој је такву исту пажњу поклонио, али је и код ње остао незадовољан. Сад дође ред и на моју скромну тоалету, и ту је, на моју несрећу, али у оно доба, у славу комунистичког принципа, на нај виднијем месту висила кошуља, са косо исеченом, шарено оперваженом јаком. Па како је Кирђага волео све што је шарено, сасвим је природно, да му се поглед зауставио на тој кошуљи, и он је, пруживши своју ручерку, скине с јексера.