СРЂ

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ

343

чак да изврши и неке балетске скокове, који му међутим баш никако не хтедоше за руком испасти. — Шта је море то стобом, Кирђага? — запита ra Феђа. — Са мном? Шта је са мном? Е драги моји! одмах ћете чути ! . . . То је било врло занимљиво и ми сви начуљисмо уши. — Хм ! . . Где сам био? ! продужава Кирђага таквим тоном, како he да заголица нашу радозналост. — Где сам био? Е хајд' погодите, где сам био! Погодити, где је Кирђага био и шта је то могло довести ово чудовиште до тако веселога расположења, апсолутно је немогуће било. Ми дакле откажемо погађање, а Кирђага нам онда саопшти: — Овога сам часа, браћо, имао кондицију! Ха, ха, ха! — Кондицију? — викнемо сви тројица као у један глас. — Ха, ха, ха! Замислите само, имао кондицију! Тако ми боба! Те још какву кондицију! Не можете себи ни представити какву кондицију! — Добио си кондицију? — Да богме, добио сам кондицију! Ха, ха, ха, ха! Те још какву кондицију! Једну грдњу мангупчину, трговачког сина, осамнаест му јс година, имам да спремим за добровољачки испит! Замислите: пуних шест месеца треба да тешем овога клипана, да се из њега истеше пристојна индивидуа, и за то ћу добивати по чедрсет рубаља месечно и . . . — Четрдесет рубаља месечно? Та то је несравњено! кликнуше чланови комуне и искрена радост обасја лица свију. У први мах, ми, дабогме, не одмерисмо све околности и наше се комунистичке наде страшно охрабрише. — Да богме да је несравњено! потврди Кирђага. А главно је то, што сам ја најзад дошао к себи, па сам половину месечне плате већ спљискао Ха, ха, ха! Видите ли како се џепови истресају? Ха, ха, ха! — Изврсно! Дивно! Прекрасно ! — клицаху чланови комуне, и пред њиховим се очима већ поче на хоризонту рељефно појављивати богат разнолик обед. Кирђага је ходао по соби, певао псалме, звиждукао, а у исто време некако брижљиво загледао по свима углима и