СРЂ

480

СРЂ. — SRĐ.

6.—8. Од цара Бајазита II. (1481.-1512.), сина Мухамеда II., освајача Цариграда, имамо два писма а треће је у његово име писано од Анмет-паше у његово име, да су са стране Дубровчана примљене вијести. Једно је царево писмо од 2. марта 1500 из Дринопоља и каже да је неки Симко донио те вијести. Друго је из Цариграда 7. априла без године, а треће Ахметово писмо не само да каже да су од Дубровчана примљене вијести, него и да неки Живан, који се потурчио, не ће моћи више чинити зла Дубровчанима, јер га је влада турска послала у Натолију. Ово је писмо писано из Цариграда 10. јуна без године. 9. Једна исправа Селима (I. или II.) из Цериграда од 4. јула без године (а биће 1512.-20. или 1566.-74.) тужи се Дубровчанима и пише да је новски кадија дао на знање порти, да је један калуђер поставио у залог један град крај мора, гдје има много трговине, с чега много губи турска царина и џумрук над мархом, соли и другијем стварима и караванцима, јер је запријечен пут; зато заповиједа Дубровчанима да настоје еда не буде штете и запреке ни трговини турској, ни трговцима. Исправа је писана посве ружном стилизацијом и језиком, те је тешко разумјети. 10. Једна исправа цара Мехмода II. (1451.-81.) налази се у пријепису, који је учинио Мароје Птичић логофет дубровачки из самог царевог листа, како се види из његове биљешке на дну пријеписа. Мароје био је писар у Дубровнику осам годишта од 1474. до 1482. Изворно писмо писано је 3. јануара без године (1477?), те цар пише да су поклисари херцега Влатка били на састанку с дубровачкијем поклисарима и ту да су они тужили и искали од Дубровчана четири тисуће перпера од дохотка за Конавле и 19 тисућа дуката од поклада. Али да је он пронашао, да ништа нијесу дужни Дубровчани. Заповиједа им да му даду тисућу дуката као намиру и да он не смије више ништа искати. Налаже напокон Дубровчанима да више не помагају Жарка и да га не примају.