СРЂ

610

СРЂ. — SRĐ.

навали и на државу римскога цара Ан-ту-ну т. ј. Антонина Пија, не ће нам бити тешко закључити, да је Европи било лако доћи до оних карата Китајаца. Ова трговина са Китајем била је наиме по испитивању Сјеверзова веома јака особито са земљом „Серика" т. ј. сјеверним дијелом Китаја те је њему ћак пошло за руком ући у траг и путевима, који су текли из Европе кроз централну Азију до Серике. Но што је најзанимивије од испитивања Сјеверзова то је јамачно она страна, гдје се он ријешио да одреди и мјеста у којим би трговци на овим путовањима отпочивали као н. пр. „Камен-кулу", која се налазила на крају Алајске долине те „Стацију трговаца", данашњи Кашгар. А јер још имамо и један веома знаменити извјештај о китајским земљама који саставише трговачки агенти маћедонског трговца Мајеса Тицијана а који је Марин од Тира око год. 60. пос. Хр. употребио за своје карте, све нас опет доводи до пријашње наше тврдње наиме да Европи при тако јаком саобраћају није било тешко доћи до оних китајских карата, те да је по узору истих и сам Марин од Тира конструисао своје карте. Па и саме карте Птоломејеве кажу нам, да је и он морао за оцрте обала употребити већ готове обалне карте. Ове су биле објелодањене по суду Гинтера у примитивној цилиндричкој манијери Марина од Тира, а имале су по суду Норденскиелда посве једнак облик као и оне средњега вијека и биле су по једној опасци Птоломеја плоснате карте (Plattkarten) чији се меридијани и паралеле сијеку под правим кутом. Што дакле можемо закључити из свега што рекосмо ? Јамачно то, да су компасне карте настале mutatis mutandis од карата, које је још познавао стари вијек. Али да још боље утврдимо овај свој закључак изнијећемо овдје и једну лијепу биљешку коју налазимо код Масуди-а, наиме да су географске карте Марина од Тира биле познате Арапима још у 10. вијеку по Ис. те да су их они веома цијенили. А по хисторији знамо, да је у ово доба већина трговине, која се прометала кроз мухамедовске земље те бизантинску царевину, била у талијанским рукама; зато је мучно промислити, да су се ове карте могле измакнути Талијанцима као и опис обала оног гласовитог „ZTaštaay.b.; r/j; ЈЛ5 -саХг ( с З х Х сессујс " (Стадијазам Великог мора), који нестаде у би-