СРЂ

640

.СРЂ — SRĐ.

упита артиљериског официра : „Је ли код вас све готово ?" „Све је готово", вели. „Но, добро, хајдемо да видимо !" И одоше доле и не слутећи да никада више не he видети божјега света. Захарић дубоко уздахну. — Како се сада сећам, на броду одзвони три часа по подне. На срећу своју ја сам у то време био на крову и пошао да чамац очистим и спремим. Стојим ја тако и гледам на Гохлан-острво, 1 поред којега смо пролазили, — кад од један пут груну нешто, као да из хиљаду топова опалише . . . То је била експлозија. Брод подскочи, сав се затресе, а ја од силине падох на другу страну крова. Устанем ужаснут са накострешеном косом и видим како се напред страшан бео дим диже и пламен сева и зачујем отуда јаук и узвике . .. Да вам не да Бог, да их икада чујете! Још један секунд и све се умири, а половине брода већ нема. У томе поче и крма да тоне. Ја се прекрстих, скочих у воду па се ухватих за врх од катарке... Око мене наши, који су остали живи, труде се да отпливају од брода и хватају се за предмете што плове по води . . . Дуваше јак ветар и таласи беху велики. Многи од наших потонуше. Држим се ја чврсто за катарку а у том доплива Фелчер, те се и он ухвати за њу. .. Држимо се тако н надамо се спасењу. Видимо да нам од свих бродова долазе шалупе у помоћ. Осврнемо се да видимо „Галеба", а од њега ни трага нема, само разно комађе плови поврх воде. Ја и Фелчер прекрстимо се, па чекамо. Шалупе брзо приспеше и почеше вадити људе из воде. Неке спасоше а неки се потопише — Бог да им душу прости ! — А јесу ли се многи спасли ? — Од матроза спасла се само једна трећина, а од официра десеторо људи. Официра је свега било осамнаест. — И ви, Захарићу, мислите да је Јашкин бацио брод у ваздух. — Изгледа да је он тај грех учинио из мржње према команданту. И на суђењу многи су то тврдили. — А можда се експлозија догодила с непажње ?

1 Шведско острво Готљана.