СРЂ

648

СРЂ. - SRĐ.

паклу" Петрановићева зборника, гдје Богородица пролази кроз десет паклених клијети, да коначно приспије до росне ливаде раја 25 . Пјесма је у потпунце провидној вези с апокрифом о Богородичину походу, а за нас је, међу тим, од особитог интереса, да се и тамо јавља крчмаоица, што је присипала воду у вино и варала мужа, као и осуђеник, који је ногом родитеље тукао 26 . 25 Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине, Биоград 1867, стр. 11-20. 26 Готово поуздањем могли бисмо устврдити, да је схватање сваког појединог гријеха, ради кога страдају душе у „Огњаној Марији у паклу", настало под упечатком свећеничких опомена на исповијести. Да се особе, које су тукле родитеље у првом реду баш с тога муче у паклу, вјерује цио наш народ (Hrv. narod. pjesme . . preštampane iz „ Na.se Sloge", стр. 28 ; P. Ферд. ПлохлХердвигов, Hrvatske narodne pjesme III, Вараждин 1876, стр. 58-59), a то je вјеровање и иначе раширено у цијелом Славенству. Код Чеха, на примјер, осућене су на вјечне муке личности, које су само и помислиле дотаћи руком родитеље (Ф. Сушил, Moravske narodne pisne s napcvy do textu vradenymi, Брно 1860, стр. 43-44. И код нас је у паклу онај, ко је на оца и мајку „замахнуо, а не ударио" [Караџић-Врчевић, цит. дј., стр. 306]), а то је мишљење раширено и код Пољака и код Русина (А. А. Потебња, Об-ћгасненш малорусских и сроднмх народнмх п-Бсенк II, Варшава 1887, стр. 780). Крчмарицу, која је у вино присипала воду, и Словенци мећу у пакао (К. Штрекељ, цит. дј., стр. 423-426) итд.

(Свршиће се>.