СРЂ

С 0 К Р А Т

(по Еутифрону) (свршетак). старински призори ОД Јована Бовија.

Т е р п н е ј. (Долази из улице Суднице). Сократе, једна реч више или мање у одбрани, ту је чвор. Лампрокло. Шта хоћеш тим да кажеш ? Т е р п н е ј. Сви осећају да се Атина може сачувати од тако значајне погрешке. Многима си се ти, Сократе, чинио несносан, а сада нико није рад да те не буде. Међутим судница, пијаца пуне су тзога демона: неко га види с лица, неко попреко, неко с бока и шапуће молитве, не би ли га се отресао. Ликон говори одрешито ; Мелет се кревељи. Неки, којима си ти давао помоћи и савета, праве те лудим, да те не би направили кривим. С о к р а т. Мудри постају опрезни, Терпнеје, а ја — хвала Јупитеру! — немам времена да се спаметим (долази Теодота). Т е о д о т а. Тужба се претвори у интригу, Сократе ; хоће да те се отресу а да те не осуде, под твојим именом, ето, хоће они другога човека. Не знају, да си ти сам твоје име. Т е р п н е ј. Јасно је : зар би ти хтела да он потврди тужбу ? Изгледа да је то твоја тежња. Т е о д о т а. Нека се онда извини ; нека клекне пред судије; али га онда зовите Терпнејем. Т е р п н е ј. Док он не буде примао савете од хетера зваћемо га Сократом. Ксантипа. (Достојанствено) Оставите га, дакле, самоме себи. Ја не верујем (хетери) да твоја атичка реч може на њега утецати више него мој човечански глас. Ја сам мати. С о к р а т. (С поштовањем) Па тражиш ? Ксантипа. Оца своје деце, а нарочито твоју вољу, кажем твоју.