СРЂ

С РЂ

SRĐ

л

Год. \п ДУБРОВНИК, о 1 августа 1 ^р. 1 God. VI. DITRROVNIfC. Ol. are-nsta i CJVJI . R r . 1U

avgusta

ЈЕДНА НОЂ. (свршетак)

Иван Б. Ђаја.

„Да бих учинио по вољи тој младој удовици, коју познавах од пре кратког времена, а којој не бих био могао да одбијем ни један њен захтјев, пристадох да ме она обучава спиритизму. Разумеш, колико је то било смешно за мене и како радо пристадох. Проведосмо тада читаве часове око малога стола, грејући га нашим рукама, а гледајући један другога у очи. То ми беше дивно средство да постављам питања и добијам одговора. Моја пријатељица, једна наивна душа, вероваше у ма шта. Да бих јој се допао, и ја се чињах да верујем. Она убрзо би очарана успесима свога ученика и уведе ме у друштва спиритиста. У времену једне године, коју проведох међу тим светом, дођох у додир са нај беднијим типовима што може да избаци наше човечанство. Ти и не замишљаш да такав свет постоји. Међу њима је било и старих одвратних жена, праве вештице са образима као празне бешике, и младића бледих лица и дугих свилених власи, и младих жена, које вараху мужеве да би могле бити назочне једној седници спиритизма . . Мећу тим болесним светом кружаху неке тајанствене речи, причаше се са највећом збиљом о разним предвиђајима и привићењима, а расправљаше се са научном тачношћу о стварима које беху само алуцинације њихових болесних мозгова. „Због моје пријатељице, коју јако љубљах, постадох редован члан тог жалосног друштва. Наравно да нису имали на мене никаква утицаја ; ја сам их сажаљевао знајући унапред, где ће већина тих завршити. Налажах веома интересантно изучавати таких типова. Прочитах чак неколико научних дела о њима и упуштах се с њима у најтачнија њихова разлагања. Кажем ти да 46