СРЂ

ХИСТОРИЧКЕ УСПОМЕНЕ 0 СИНОБАДИМА

783

Од доселења свога у Далмацију непрекидно до 1797. г., до пада горде Републике млетачке, поједини чланови дичне фамилије ове (служећи млетачким господарима. Ур.) предводили су народ свој у окршајима, бојевима и ратовима противу Турака, нападача и освајача, опсједајући њихове тврђаве, палећи им села, вароши претварајући у прах и пепео, и задавајући им страх по Далмацији и свима крајевима у крви огрезле Босне и Херцеговине (на које вребаху Млечићи. Ур.) У заједници са Јанком Митровићем, сином му Стојаном, са Смиљанићем Петром, Филипом и Илијом, и без њих, Синобади са сабљом у руци у нај смјелијим окршајима, пролијевајући крв своју и допадајући тешка и дуготрајна ропства, лрогоњаху Турке и запријечиваху њихова нова продирања у наше земље које бијаху под млетачком. Република за њихова јуначка и славна дјела и доказе непоколебиве вјерне службе пригрлила бјеше Синобаде као синове и будући јој пријатне биле њихове жртве крви, проливене на славу и корист млетачке државе, награћивала их је, паметно, платама и инвестицијама кућа и земаља, војеним и граћанским титулама и нај вишом чашћу за вјерног поданика млетачкога, наиме : кавалијерством св. Марка. А као што је у породици Синобадовој насљедно било јунаштво и вјерност, тако била је и непрекидна брига Републике, да ту породицу штити, да у потомству сачува њезину успомену и да у насљедство пренесе и доброчинства учињена прецима. Тако сатније, са којима су управљали очеви и стричеви, по смрти њиховој, предате су синовима и унуцима и Сердарство Книнске Крајине, од како је установљено било, увијек се је држало у кући Синобада по жељи генералних проведитора далматинских и Сената, а по обичају, који се је упорављао и у другим нашим крајевима, под млетачким господством, да се та част као и част кавалијерства уздржи у оним кућама, које су их знале стећи. Међу дичним Синобадима нај храбрији и нај заслужнији бијаше : сердар, пуковник и сопраинтендант витез Јован. Све части и господства, титуле и власти, даровштине у кућама и земљама и кавалијерство св. Марка, што су у насљедство прешле каснијим Синобадима, подарила је Република Јовану за његова код Грахова и Книна, Звониграда, Лијевна и Сиња и другамо почињена витешка дјела, на која се посредни и непосредни по-