СРЂ

55

СРЂ т SRĐ

Год. ЛГ| ДУБРОВМИК, 1 r октобра 1 ПГј7 Б Р" 1Q God. VI. DUBROVNIK, oktobra I ^VJ / . B r. 1

ПОРУШЕНИ ЗЈ1АТНИ СНОВИ. (Сличица из учитељског живота). Ђуро Марић, надучитељ. III. Пустимо учитељицу и филозофа нека уживају своје младе дане, а вратимо се тихом сеоцету и нашем учу, да видимо, што се тамо ради. Још даница није помолила лица, а наш се учо из лаког санка прене и преврне у својој постељи. Грдан уздах отме му се из груди. А како не би ? Сањао је нешто управ страшна: клечи он пред учитељком и пружа јој обадвије руке, а она управ хоће да их прихвати, али се од једном појави елегантно одјевен момак, дохвати учитељку, која му се добровољно преда и на уча баци подругљив, смијешан поглед. Кад се овај елегантни младић окрену од уча, опази он да му страга вире стокраки, дуги, јеленски рогови и дуг, црн, космат реп, што му даје ђаволски изглед. Тада учо полети, да од ове сатане избави своју изабраницу, али стићи не може. Одједном се појави чета оружаних људи, претеку сатану, свежу га и отму му учитељку, али он уграби прилику, те јој једним рогом зададе у срце тежак ударац. Учо притече и хоће, да јој зацијели љуту рану, али ударац бијаше такав, да се помоћи није могло и учитељка склопи за увијек своје црне, сањалачке очи. Тада учо почне лити сузе, као јагоде грожћа, над њеним мртвим тијелом. Тај је сан оставио такав упечатак у његовој души, да је он, онако буњеван, дохватио рубац да отаре сузе. Пошто се учо сасвим растријезнио, увјерио се да је то био сам сан, али тако јак, да је потпуно уништио његово весело расположење.