СРЂ

Kralj Lauš i Pavlovića ljuba. Priopćio Milan Mirković nar. učitelj.

Ova zanimiva pjesma, historiene podloge, a stara blizu 5 (?) vijekova, iz moje zbirke narodnih umotvorina, a napisana već stoljeće nazad od moga djeda Anta Alačevića (r. 1781. f 1856.) iz Drvenika, Vukova suvremenika i sabiratelja, kao i on, narodnih umotvorina iz opsega bivše makarske biskupije i okružja, nama dava odjek dosta živalian medievalnoga: „Jus primae aut decimae noctis", sredovječnih toli pohlepnih madžarskili kraljeva.

Naresla je lovorika, Posrid grada Dubrovnika, Skupila se sva gospoda I tu viće učiniše, Da primaju Lauš kralja, Te u viću odlučiše; Slid poruke mlada kralja : U kog su dvori najviši, U kog je Ijuba najlipša Unde će kralju večerat I s ljubom noćcu noćevat. S nogom na nogu ustadoše, Na Pavla oka vrgoše ; Te skladno progovoriše : „U Pavla dvori najviši, U Pavla ljuba najlipša, Unde će kralju večerat I s ljubom noćcu noćevat." Kada to začu Pavlović, Zlovoljno konja osedla Te bilu dvoru odšeta. Ljuba ga s' prozor ugleda, Prid njega mlada išeta, Dobra mu dora primala, Te Pavi mlada govori: "V o „Sta si mi, Pave, zlovoljan"? Ali ti nisam ugodna ? Ali si s konja umoran ? Oli si grada izgubio ?

Zlovoljno Pavle odvraća : „Nisam ti s konja umoran, Nisam ti grada izgubio, Jadna se lipa rodila, Gospoda vićem sudila : Ovdi će kralju večerat I s tobom ijubom nočevat", Bolje slipa nego lipa!" Ona mu mlada govori: „Muči moj Pavle, ne boj se, Skoro sam čedo rođila, Ali ga nisam krstila, .Ja ću ga zvati za k ma." Dok oni tako govore U ta'jim doba Lauš kralj.Skladno se njemu pokloni, Dobra niu konja fatala, Za zdravlje kralja pitala : „Dobro mi doša, kume moj ! Skoro sam čedo rodila, Ali ga nisam krstila, Ti ćeš nam biti za kuma." Kada to začu Lauš mlad, Rukom po čelu s' udrio, Pa ti se Bogu zafali, Ovako kralju govori : „Fala ti budi, Bože moj ! Gdigod sam htio ljubiti Svuda me zovu za kuma !" -