СРЂ

MORE HUJI, MUNJE SIJEVAJU

119

U jutro, a bilo je to 14. rujna, počelo se vedriti, oblaci se kidali i raspadali u oblačiće, a ovi se u zraku rasplinuli poput dima. Zrak bijaše poslije kiše svjež, od Velebita nategnula burica, anđeo je na stolnoj crkvi trubio prama sjevero-istoku, nebo se zaodjelo u čarno južno plavetnilo, barčice pustile jedra, ljudi se vesela srca dali na posao i krasan je jesenski dan osvanuo!

Г У C Л E (A П O T E O 3 A) од АЈ1ЕКСАНДРА КУЗМАНОВИЋА, учитеља држ. гимназије у Пироту.

1_Јасред раја, божјег сада, Господ земљу кад је стварб Под дрветом, под јавором, Седео је, па с' одмарб. Шабат беше, дан одмора, Сви анђели око Њега Припевали херувини, Дела славе Превишњега. И тај јавор жедан био, Увела му једна грана Од ње беше по налогу Посуђица садељана. Ефрат близо, Тигрис ту је, Воде хладне довољане Те анђелу водоноши Творац руком само мане. Оде анђо летом лаким И донесе воде свете Зали јавор, па водонос Уза дебло онде мете.

Господ рече : „Чуј Адаме, Мој премили дивни створе" Ал га виде сакривена, Па затражи одговоре. „Гб сам, Боже, ах — та жена... Забрањено воће брала По савету змијиноме Јела она — мени дала." Разгневи се благи Боже, Те Адама лиши свега Посуђицу узе жена Да готови сад за њега. Ну Адаму ... зар до јела ?.. Гусле гради од те ствари Понда седе према рају, Па све гуди и бугари. Е, ту тварку од искона Србин узе у баштину Да испева.. . да оплаче Душанову тековину.