СРЂ

12

СРЂ. — SRĐ.

ринске дубровачке властеле, да чујем како шуште њихови плаштови по плочнику, јер заиста томе оквиру не доликују сувремени људи", као што згодно рече њеки француски писац, пишући о Дубровнику. Причињавало ми се да слушам како та дубровачка господа разговарају о дневним приликама, о хумским, зетским, босанским и рашким династама и великашима, с којима свеђ „почтена општина" има каквих разми-

рица. Ти дубровачки држаници,нау- ници, пјесници, умјетници, мученици за Дубровник,вели- ки трговци и морепловци, који се у вијековима сустижу у Граду и У сумрачје по „Плаци" шетају, носе имена неумрла. У дубокој ста-

Klaustar Male Braće. (v. str. 9).

рини, ту je поменути сликар Никола Дубровчанин; доцније Руђер Бошковић „анђео по чистоти живота, а демон у математици"; па долазе, Бунић, мученик за Дубровник, па Пуцићи, Менчетићи, Ветранићи, Чубрановићи, Др-

жићи, Рањине, Гундулићи, Палмотићи, Ђорђићи и остали, који ће се до вијека „славити" гдје српска ријеч живи! Али гле! за рана јутра излазе из Розарија славне ду"бровачке госпође, које се, такође у вијековима, сустижу : једна Николета Гучетића, која је пред папу излазила; Ђула и Нада Бунића, обје пјесникиње; једна Николета Реста, славна латинискиња; једна Цвијета Зузорићева, чијој се љепоти дивљаху