СРЂ

}

ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА. КАРЛОВЦИ. ЈОВ. ЖИВАНОВИЋ.

Цароставне, старославне, староставне књиге. У српским нар. пјесмама долазе ове ријечи. н. п. И подиже триста свештеника, И дванаест велики владика, И четири стара проигумна ; Те узеше књиге цароставне, Те чатише велике молитве — 2. 95. О свачем he дуже бесједити, Како који добар јунак јесте, Изнијеће књиге старославне, Да казује пошљедње вријеме — 2. 183. Код цара је Марко писар био, У њега су књиге староставне, И он знаде на коме је царство — 2. 192. Шта значи „цароставан" ? Даничић вели о тој ријечи у академијском рјечнику ово: „Цароставан adje. regius, regum, regnorum. od staroga can .stvbHi,, koje je izgubivši b najprije glasilo carastavan, a poslije postalo neobično i činilo se da je složena riječ te se a iza r zamijenilo glasom o. — Dolazi samo u naše vrijeme u pjesmama pridjeveno knjigama, a to su knjige o carstvima, knjige u kojima se kazuje ko je za kim bio car i kako je vladao; u pjesmama se uzima da su knjige koje kazuju naprijed čije će biti carstvo." Тако мисли Даничић o ријечи цароставан. Могуће је да је тако и постала та ријеч, али можда и није. Ми видимо да је та ријеч сложена. Као сложена ријеч није накарадна него одговара потпуно српским народним сложеним ријечима т. ј. одговара потпуно законима српских народних сложених ријечи. Ми треба по томе да