СРЂ

Maricitis acuta

Piše Ami

Moja draga na pendžeru stoji 0 podnevu, te strpljivo бека Da se vratim doma iz bonice; Moja draga na pendžeru stoji 0 ponoći, te strpljivo бека Da se vratim s kuće u bfinicu; Moja draga na pendžeru stoji Kada god ja, pobratime, prođem! Ona na me, a ja na nju gledam, Ona meni, ja se njojzi smijem; Moje srce izohrono kuca Sa njezinim, pobratime dragi! Skinem šešir, naklonim se ljudski, A ona će fmo, elegantno, Odzdraviti, baš aristokratski. Njene oči moje oči traže Nebi li mi srce izmamiie, Izmamile, mene pomamile. Pomamile? Bojim se da jesu! Ja ću tebi sada opisati Sve simptome mojeg bolovanja, A ti, brate, onda reci tvoju, Pa me lieci, ako Boga znadeš, Nebi l', jadan, prebolio boli. Sad me slušaj, te intentus ora, Tone, moju da razumiš prozu; — Kada zora, ružićastim prstom, Dira oci uspavanih ljudi Smrtolikom da ih otme sanu, Tad se i ja, štujeć obićaje,