СРЂ

С РЂ

SRĐ

Год VI! God. v и -

ДУБРОВМИК, 1 СГ априла 1 QpjO DUBROVNIK, aprila 1 «2UO.

Бр. 7 Br. I •

Број 6. погрешно носи датум 15. марта, што треба да буде 31. марта. Broj 6. pogrešno nosi đatum 15. marta što treba đa buđe 31. maita,

ЦВИЈАН КАПЧАР Из збирке: „У праху и у крви".

Рикард Николић — Трогир.

Свак га је познавао у М . . . у. Његова дуга, окошта прилика кочила се пред крчмом господарице Соке Шарчије. Мало је и ријетко говорио и није било никога што се је могао на њ потужити. Кад би који гост ушао у крчму, он, стојећи увијек пред вратима, залеђеним рукама, погледао би га онако са стране па, згрбив се, да може проћи на малена врата, ушао би, точио му вино и сјекао черек „врућег" са ражња. Кад би се у крчми инадили, он би викао : „Ма који вам је белај, да намичеТе на себе невољу гдје је нема?", па мирно их разваћао, а већина га је слушала. Па ипак су га тужили. Тужили су га да је завргао буну, испребијао некоје, и звало га је на суд.

I.

Млад судија сједаше за столом и брчкао нешто, кад Цвијан куцне на вратима и уће згрбљен, пошто је скинуо капу с главе. „Дакле шта би ?" упита га судија. „Знате ви боље !" Одговори Цвијан тешко уздишући. „Како би ја знао ?•' Насмија се судац, па га погледа радознало. „Знају моја ребра. Видите силени људи, насамарили ме поштено и неки још, код моје невоље и старости, муче у суд. Ни да сам им стао на њихов струг жита, не би марио. Велим вам : прав сам као даница. Нек се наће на протоколу да сам кад био