СРЂ

СРЂ. — SRĐ.

Испод срца ухвати ме туди, Са усница да пијемо сласт ! . . . Љуби, љуби много, силно љуби, Врела док ме не сажеже страст. VIII. Бура бесни, огањ небо пара, За облаком облак се раствара, Киша лије — свака душа жива У топло се гњездо журно скрива. И моје је лане дотрчало, На душеке легло, задрхтало, Драгог звало, на груги му пало, И на срцу његовом заспало. -* Смирише се стихије помамне Под оловним плаштом ноћи тамне. Сан од гњезда до гњездашца крочи И уморном свету склапа очи . . . Лане моје слатким сном већ снива, Лева рука под главом почива, А десница мога чистог злата Савила се драгом око врата. Над постељом игра жишка бледа Свечаније све ми сад изгледа : Гле, како је пуна ова соба, Од које сам бежб, кб од гроба, Да у лудо трошим младе дане, Бекријањем несретним троване, А сад у њој — срећо моја жива ! На душеку вас свет ми почива.