СРЂ

БИЉЕШКЕ — BILJEŠKE.

Књижевност, Умјетност и Наука. f Špiro Brusina. Umirovljeni univ. profesor u Zagrebu, Špiro Brusina, rođen u Zadru 1845. g-odine, umro je u četvrtak 21. o. m. Postao je profesorom zoologije 1876. u Zagrebu. Pisao je mnogo djela prirodoslovna, koja su mu pribavila odliean glas kod cijelog učenog svijeta. Bio je i upravitelj prirodoslovnog nniversitatskog muzeja u Zagrebu i odvojio je otkrivanjem novih školjkih. Godine 1901 pošao je u mirovinu. Laka mu bila crna zemlja i vječna slava! - 70,-obljetnica života Profesora Jagića. Ove godine 6. juna vrši prof. V. Jagić u Beču 70 godina života. Njegovi učenici po Austriji, Njemačkoj i Rusiji izdavaju njemu na počast Spomen-knjigu, koja se štampava u Berlinu. Odlikovanje profesora L. Adatnovića. Dr. Luju Adamović, p. d. u Beču, bio je odlikovan prvom nagradom, biva zlatnom medaljom, na ovogodišnjoj poljoprivredno-botaničkoj izložbi u Gandu (Gentu) u Belgiji Sada je pozvat u Montpellier đa drži ovog ljeta predavanja prigodom botaničkog kongresa. Nadamo se da će se naš naučnjak svakako odazvati ovom pozivu. Muratove slike na izložbi u Zagrelm. Na jugoslavenskoj umjetničkoj izložbi u Zagrebu naš dubrovčanin Marko Murat, akademski slikar, pro-

fesor na II. biogradskoj gimnaziji izložio je više slika između kojih je „Lopudska sirotica", koju osobito hvale, jer je puna smjela poleta i tehničke vještine. Ovaj nas uspjeh našeg umjetnika vrio raduje te mu čestitamo ! — Гарибалди u његово доба у „Cpђу"■ Прошле године 4. јула славила се у Италији стота обљетница Гарибалдијева роћења. Академија је наука у Београду била расписала награду на пријевод Успомена Гарибалдијевих. Кад је стјечај био већ затворен, професор италијанске литературе и језика Валтер барон Љубибратић ријешио се да пише своју радњу : Гарибалди и његово доба, те је обећао „Срћу". Тако је први комад ове врло занимиве радње био већ објелодањен у листу у његову броју 23. 1907., други у 6. бр. 1908, трећи доноси овај број „Срћа" и наставиће даље радњу. Ова радња износи главне догоћаје из живота Гарибалдијева и њихове везе с политичким догоћајима у Италији, који започеше 1849. год. а довршише 1870. г., кад је освојен Рим, а Италија постала олободна. Свраћамо розорност читатеља на ову занимиву радњу и не сумњамо, да ће је они пратити позорним оком до конца. — Dubrovnik slavljen и Novotn Sadu. Novosadsko srpsko zanatlijsko pjevačko društvo „ Neven" daje u nedjelju 31 (18) maja o. g'. u Veiikoj dvornici „Majerova Hotela" u Novom Sađu svojim članovima i ostalom građanstvu