СРЂ

222

СРЂ - SRĐ

судбену автономију) Готово сваки град приморски, од Трста до Будве, имао је своје законе и статуте; осим тога било је и других автономних крајева, који су имали свој статут. Те слободе биле су много шире и узвишеније, но што су биле незнатне слободе опћинске градова аустријских, чешких и угарских. Паштровићи су били спасили своју автономију, али се не зна да ли су имали законик или староставник. Уговор с Млечићима од 1423 г. био је темељ њихове автономије за мал не четири вијека; али су за стално и прије били автономна јединица. Њихова је автономија преживјела пад млетачке републике за 11 година од Campoformijskog мира 1797 све до француске - окупације 1808 г., те је опстојала за прве аустријске окупације (1797—1906) и за руске запреме (1806—7). Управно-судска власт Паштровића састојала из четири судије и „bankade'*. Она је била састављена од домаћина или од властеле, а звала се тако по дугој клупи, на којој су сједали чланови. Дакле судије, војеводе и властела састављали су ,,bankadu" опћине или komunitati. Све им је списе састављао и потписивао писар, који је имао наслов ; каншлијер. Они се у писмима називљу; судије, војводе и властела; судије и банак, суће и банкада, суће и вас збор, суће. Опћинари су бродарили малијем лаћама по далмагинској обали и долазили су и у Дубровник и доносили н. пр. пшенице и лијеса. У ту сврху судије би давали својим поморцима свједочанство или булету препоручујући их као. поштене људе и јамчили сн зато граду, у који би имали доћи. Ових писама Паштровића има 6 у овој збирци, а седмо је из Ластве. 1. Била је на приморју и опћина Ластва. која је имала такоће своју автономију. И она је издавала сличне булете својим бродовима, једнако се називала и имала канчилијера. Од ње немамо него једну булету, која је издата патруну Косту Трипковићу, дружини Митру Трупковићу, Стијепу Франову Медину и Јову Медиговићу. Канчилијер је овдје потписан својим именом и презименом, а то је Марко Медин. Из повјести о Паштровићима позната је препирка измећу Ластве и осталих Паштровића, о којој је 1906 и 1907 „Срћ" нешто донио.