Стара Србија : Географска и етнографска слика (1912.)

нли састаје с венцима динарског и грчко-арбанског планинског система, Новопазарски Санџак је скоро сав у области планина динарског система. У њему превлађују планински венци, већином кречњачки и скаршћени, врло често плећати с високим платоима. Поред кршевитих и вбијених планинских венаца ова се област одликује и тиме што нема онако пространих котлина као остала два дела Старе Србије. Климе је планинске, лета су блага, кишовита, зиме оштре и снеговите. Чини се да је ова област врло богата у атмосферским талозима. Од других карсних области одликује се великим бројем река, и то доста великих река, од којих су најважније Тара, Лим, Ћотина и Увац. Због прилика које су до сад у овој области владале знатан део области је остао неиспитан, скоро научно непознат.

Због несносних политичких прилика, нарочито због животне несигурности и зулума од стране Арбанаса и Турака економске прилике у овој области, поред огромног природног богаства, остале су врло примитивне. Сеоско становништво бави се сточарством, земљорадњом и печалбарством, Присојне стране скопске котлине засађене су виноградима који одлично успевају. Скопско грожђе и вино нарочито је цењено, и оно се извози и у Србију. У скопској равници рађа оллично жито, дуван и афион, а некада је на обалама Лепенца сејан пиринач. Торбеши и Турцн скопске котлине поред сточарства и земљорадње баве се и прављењем ћумура, Овче Поље је више сточарски него земљораднички крај, има много стоке нарочито оваца. По плодним деловима сеје се пшеница, често мак или афијон. Присојне стране су често под виноградима. У областима Дебру, Големој Реци, Зајасу, Копачу и Поречу влада позната арбанашка анархија, због које је сваки привредни посао постао просто немогућ. Сељаци су морали напуштати гајење стоке по планинама и обрађивање удаљенијих њива. Обрађују се само њиве око кућа и на обалама река. Арбанаси отимају стоку, одводе децу, уцењују и нападају села. Због тога сваки рад изван села постаје опасан. Опасно је и стоку чувати, сећи дрва за јапију и обрађивати удаљеније њиве. Због оваких прилика становништво се највише бави печалбарством. '|У печалбу иду од 13 —60 година.