Стара Србија : Географска и етнографска слика (1912.)

за насељавање. Ове две котлине, Косово и Метохија, могу постати житнице за велике делове Балканског Полуострва, само ако се гушће населе, и ако у њих дође народ који модерно обрађује земљу, као на пример у Војводини или у србијанском Посављу и Подунављу. У овим областима има много руда, и трагова где су негда копане руде. У Тетовској котлини је откривена бакарна и сребрна руда. Косовска област је нарочито богата рудама. Старих рудокопа има око Новог Брда, у Јањеву-, у Тренчи код Митровице, код Словиња, Грачаници, Кижници и другим местима. Косовска област треба да постане средиште млинарске и рударске индустрије. У околини Гилана сеје се много конопље, и развијена је ужарска индустрија. Готово сва села Старе Србије су чивчијска; сељаци живе на спахијској или џамијској земљи, с које плаћају извесан приход џамији илн спахнји. Ти су читлуци постали на два начина. У неким случајевима држава је за награде својим чиновницима и војницима давала на уживање поједина сеоска имања с кога су они побирали известан приход (од десетине до четвртине). Други део настао је тиме што је неки упливнији Турчнн сељака силом укметио. Арбанаси, који живе као сељаци имају већином своја имања, која су добили простом отимачином од српских сељака. Те су отимачене вршене врло много и последњих двадесет година, и оне се могу тачно доказати. Интересанто је да је печалбарство на Косову и Метохији слабо развијено. Оно је специјална грана привреде Македонаца и Старосрбијанаца из Скопске Старе Србије, затим неких крајева око Призрена. У печалбу иду већином Срби, али у најновије време има и Арбанаса, Срби иду у печалбу као дунђери, дрводеље, хлебари, касапи, зидари и ћерамиџије. Иду у Србију, Влашку и Бугарску, многи се од њих обогате и остану за вазда у земљи у коју дође. Арбанаси кад оду у печалбу раде већином теже послове, и постају хамали, цепари или обични надничари. Печалба се јавља често као последица анархије, која зазлада чим се Арбанаси јаве у једној области, у већини случајева то је један стари начнн привреде, који доцније пређе у навику, и који. је специјална особина Цинцара и области у којима је било више Цинцара.

12 Ш'