Стара Србија : Географска и етнографска слика (1912.)

26

лења или присиле на предају или просто истраже. Судбина многих овако изолованих области била је унапред одређена; ко није могао да се исели тај је морао да прими ислам, и да се онда постепено поарбанашава. Та судбина која је претила садашњим српским областима снашла је раније, на описани начин, призренске области исламизованих Срба, затим Дреницу, Рожај и друге. На Косову превлађује мусломанско стаковништво које се састоји од Арбанаса, Арнауташа, затим мухаџира из Србије и Босне. Поред тога у варошима има нешто Турака, и ти су малобројни. После Арбанаса бројно су најјачи православнн Срби, који често чине веће чисто и претежно српске целине. Од тих је највећа између Грачанице и Приштине са највећим српским селом Дољом и Горњом Гуштерицом. Слабија је вучитрнска српска област, која се дуж Ситнице, и с једне и друге стране, продужује према северозападу. Мало је Срба у слнву Неродимке и Дренице. С косовском облашћу у контакту су српске области Горња и Доња Морава, затим Стари Колашин. Лаб је чисто арбанашки. Од косовских и метохијских Срба одвојена су арбанашком области Ругово српска мусломанска и православна насеља у Плаву и Гусињу, која одржавају контакт са суседним српским областима Црне Горе. Скоро чисту српску област преставља Новопазарски Санџак. У њему има само једна чисто арбанашка област на западу од вароши Новог Пазара. Православни Срба чине преко половине православног становкиштва. Споменута арбанашка оаза, с области Пештер и горњим делом долине Ибра чини највећу арбанашку зону у Санџаку, која се ширила и према северу и југу, с намером да се нзмеђу црногорске и србнјанске границе створи један искључиво мусломански бедем. Мусломани обично чине велике оазе око вароши и по плоднијим котлинама, а Срби православни по планинама и кршевитим областима, затим дуж граница Србије и Црне Горе. Обично се у нас мисли да су ови крајеви после великих сеоба у седамнаестом и осамнаестом в.еку потпуно опустели, и да оваке етнографске прилике владају у северној Старој Србнји већ две стотине година. Ова претпоставка може само донекле, за извесне крајеве и извесно време, да буде тачна.