Старе српске биографије. Књ. 1

60

МИЛИВОЈЕ БАШИЋ

реје своје и јереје и црнце, изиђох му на сусрет. ИМ, сретавши моћи свете, учинисмо обноћну модитву на том месту, са псалмима и песмама, и, појући ту надгробна појања с кадилима и пријатНим мирисима, допратисмо их до спремљена му гроба у пресветој Богородици у Студеници, који сам себи спреми. И положише их часно у гроб с хвалама, славећи Оца и Сина и Светога Духа.

ГЛАВА ПЕТНАЕСТА.

Чудеса Св. Симеона: пушта. миро из тела и раке своје, испељује бесом мучене и богаље.

Мину мало времена до дана престављења његова, и сабрасмо се сви, чинећи празник смрти његове. И Бог премилостиви, који га је чувао од младости његове, и сад га није оставио, показа човекољубља своја сам господином светим на нама, слугама његовим. ИМ источи рака његова миро чудна и пријатна мириса, исцељујући болне и страдања различна, и, просто рећи, прогонећи бесне духове. И не само једном, него и у све часове истицаше неисказано и преславно миро отачаству својему.

Кад су игуман Дионисије и сви црнци, који су ту служили службу и бдење ноћно у храму пресвете Богородице, ту где леже моћи Светога, допаде неко, обузет бесом, који га мучаше по све дане, који се никако не умириваше, него га свагда бес гоњаше ван васељене, кроз горе и камење. И једном, добив нешто мало олакшања помоћу светога Симеона, обгрлив раку Пречаснога, вапи_ јаше: „Помилуј, Свети, мене који није очекивао _ спасења, и избави, Пречасни, онога који је сасвим пропао и порабоћен бесу лукавоме, који влада њиме, јер смо ми стадо отачаства твојега. Не дај нас бесовима на радост, него нас избави пречистим молитвама својим, имајући потом слободе к Владици!“ И сви повикаше са сузама: „Помилуј