Старе српске биографије. Књ. 1

66 МИЛИВОЈЕ БАШИЋ

избројити звезде небеске и песак морски, то ће избројити и овога Светога чудеса, и благодати, и силе предивне, које учини. Јер се задивљава уми страши све људско знање. Јер од човека је немогућно, а од Бога је све могућно. Причаћу о овом чуду његову, које је било.

Устаде неко од грчкога рода, од царског рода, по имену Михаило,' у страни драчкоји у поморју његова острва великог, које је близу Диоклитије, и далматинске стране, и отачаства светога Симеона. М он подиже рат на мене, слугу његова, кога остави на престолу свом. И, улучив време, кад сам се био далеко удаљио од те стране, узе један од мојих градова, по имену Скадао, који, у истину, Далмацији припада.

Послав му,“ рекох: „Остани, брате, сад. јер Господ не остави то острво у твоју државину, него у праву државину господина мога светог, а његовим молитвама и предањем дато је мени на управљање. А ти се сети речи Претече и Крститеља Јована, који запрећује и говори да човек остане при свом и да буде задовољан својим оброцима.“ Буди задовољан својим, а о оном, што је од увек мојега отачаства, то надајући се на Господа мојега, Исуса Христа, и на пресвету владичицу Богородицу, и на пречаснога господина ми светог, неће се посумњати срце моје, нити ће се устрашити од твоје пакости, него ћу, шта више, викнути из дубине срца мојега: Благословен Господ Бог мој, који учи руке моје на напад и прсте моје на борбу. 1 ако ме нападне пук,“ неће се побојати срце моје," И предања његова нећу оставити, док не сврши душа моја. М погнаћу, Господе, тобом непријатеље моје, док не погину“.!% И опет, обратив се, вапијах: „Господине мој свети, дођоше народи на

! Напад Михаила Драчког био је вероватно 1215. г. Убио га је у постељи његов слуга. У Треба допунити: лисмо или посланике. > јев. по Луци гл. 3., ст. 14. 5 Песалам 144. ст. 1. 7 Пук — у смислу: безброј непријатеља. 8 Пе. 3. ст. 6. 5 Пе. 119. ст. 93. 10 По пе, 18. ст. 37.