Старе српске биографије. Књ. 1

68 МИЛИВОЈЕ БАШИЋ

бедном и недостојном и грешном, рођеном и васпитаном њиме, бедном Стефану. Јер, гледајући његова дивна и неисказана дела, ужасавам се умом и трептим. Јер ко ће избројити овога чудеса2 Који ли ће језик изговорити тајне твоје, изврсни свети старчер Које ли ће. се усне отворити на твоју похвалу, Пречасниг Који ли ће разум исказати твоје величине, знојеве и труде твоје, и копњења тела, бдења и сузе твојер Како да те назовем, о Преџасни, ја непотребни твој слугар Ла ли ла те назовем апостолом, јер више него и апостол бир Јер би апостол отачаству својему, јер из лубине неверства извуче народ свој, и, показав им ново крштење, обнови људе своје силом и радом Духа (Светога, који, одагнавши преласти јеретичке, славе у Тројици једнога Бога. Да ли мучеником2 Али ко ће избројити страдања твоја безбројна, која издржа, распаљујући се љубављу Христовом, боривши се и убив до краја мучиопа ђавола, растргав замке његове и лајања до краја, сасушив тело своје уздрожавањем, облив се као крвљу мученичком сузама својим и разагнав мрак тамних бесова, који се боре с нама. Да ли да те назовем учитељем отачаства својега Али ти превазиђе њих, и учења њихова исправи, и оно што они не довршише, доврши, и на крају разумније учење им обнови, просвећујући сву васељену пребогато. Да ли да те, Свети, називам војником силнимр јер ти и огради васељену оружјем крсним, даним ти од Владике твојега, и ратовав одагна све наше злонаравље, и српом вере твоје искорени и исече трње преварно у свету својем.

Да ли да те назовем пророком, Предивнир Али Господ вели; „Ниједан пророк није примљен у отачаству својем.“ А ти се у отачаству својем јави велики заступник, пуштајући да кипи пребогато миро из раке твоје, исцељујући свако свезивање сотонино, и прогонећи бесна маштања, и

1 Јев. по Мат. гл. 13, ст. 57 и другим.