Старе српске биографије. Књ. 1

30) МИЛИВОЈЕ БАШИЋ

мало за снасавање, не само потребно, него и веома за жељење, да се ови пишу и што чистије поштују, да бисмо се — гледајући на животе њихове као на оживљене стубове који се у висину дижу и видећи како и колико иза њих изостајемо — постидели и савешћу се осудили због лености која је у нама, те да бисмо се, поучени од њих као останом подстакнути, подигли ма ималок врлини. јер једва ако и многе и велике повести узбуде срце наше х исправљању живота,

Тога ради и ја, покорив се вашој отачаској заповести, износим у причи онима који ће слушати

живот сада хваљенога свеблаженог Саве,јкоји је.

постио у Светој Гори Атону, а после био први архиепископ и учитељ српски, не само по причању, него и по часним ученицима, који су с њим били сапосници и у страновањима сапутници, и у путовањима сатрудници, који иза себе оставише на писмено стаду његову као пребогато скоовиште или учешће отачаско. Причам о мужу, не пишући о њему што није било, и да га многим похвалама не бисмо више укорили него га похвалили, шта више, бићемо срећни, ако и од онога што је било могнемо јасно исказати, јер је он богат небеским похвалама, и божанственим и анђеоским, које ум наш као страстан и нечист, не може да изрече. Али молитвама његовим, призивајући Бога у помоћ да, по могућству, почнемо причу, — отпочињемо, тражећи одасвуд оно што је добро. Према корену треба тражити и младицу, а грозд ћемо наћи и отргнути не на трњу него на лози.!

ГЛАВА ПРВА.

Рођење и васпитање Св. Саве.

Бејаше син жупана великога Немање, господара српског, који самодржавно владаше(свима српским земљама, које се зову: Диоклитија, Дал-

1 Јев, по Мат. гл, 7., ст. 16.