Старе српске биографије. Књ. 1

82 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

А Господ, који је близу свима који га, у истину, призивају и који њихову молитву слуша, послуша и њихове молбе као и осталих праведника. И ово би почетак неисказаних (божјих) судаба, да, као што је после животом, дете буде за дивљење иу рађању најпре, и да не буде само дело природе, закона човечјега, него и заповест свесилнога Бога који побеђује закон природе како хоће. И родив се по природи, као плод молитве, од Бога дан, Богу се и намени, што и би.

И тако затрудне синклитика, и, кад се приближио дан, роди мушко дете како су просили у молитвама. Зарадоваше се у души веома, и прославише Бога, који није презрео молења њихова. После мало времена породише га и водом и духом, просветивши га божанственим крштењем, и дадоше му име Растко, и, заиста, много с Господом, добро Богу порасте. А кад ојача дете, дадоше га да се учи светим књигама. Родитељи његови, имајући натприродну, безмерну љубав према њему, увек гледаху на њ с ненаситом душом, а и велможе с њима говораху како ће он бити најврснији међу браћом својом. А и дете бејаше благообразно, и весело душом, и у учењу напредно, да се дивљаху разуму у детињем узрасту, да сви говораху : „Ово ће дете бити неко ново знамење.“

А кад одрасте до петнаесте године, родитељи му оделише једну страну своје државе, камо би одлазио од оца ради забаве с велможама и ради весеља с благородним младићима. А младић, окусив од разума божанствених светих књига, чешће их прочитаваше, и одатле примаше почетак премудрости — страх божји, и примаше божанствене љубави из дана у дан, налажући огањ на огањ ненаситом жељом. Расуђиваше да су царство и богатство, слава и сјај и свака срећа многометежни и непостојани, сматраше да су видљиве лепоте и обиље живота као сенка, па, разумев да је много

5 Синклитика — грчка реч: супруга, жена.