Старе српске биографије. Књ. 1

94. СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

један беше родом Рус. Овога божанствени младић узе насамо, па га распитиваше о Светој Гори, утврдив га најпре заветом да никоме не прича његове тајне. А овај му исприча све о правилу пустињском: о заједничком животу по манастирима и засебном, по два или три заједно, и о онима који, удаљивши се, усамљено живе у посту и мучању. Све му то исприча тачно, јер и тај калуђер не бејаше прост него зналац онога што прича, велим, од Бога беше послан. А младић саслуша све о животу калуђерском и о старању њихову према Богу, о добрим њиховим делима, па му се сузе реком изливаху из очију његових. После, одахнув мало, рече старну: „Видим, оче, да е Бог, који зна све, видев вољу срца мога, послао твоју светост да утеши мене, грешна. Сада се утеши срце моје, и душа се моја обесели неисказаном радошћу. Сада разумех чему вечито жуђах. Блажени, преблажени они који се удостојише таква безбрижна и неметежна живота. Шта, дакле, да чиним, оче, како бих се могао уклонити од многометежног живота овога света, па да се удостојим таква анђеоског животаг Ако ме родитељи моји ожене, задржан љубављу према ономе што је телесно, нећу достићи таква живота. После овога не бих хтео да останем овде ни један дан, да ме се како не би коснула сласт љубави овога света, "те да ми и против воље моје отргне душу од такве љубави према анђеоском животу, каошто учиш оче. Хтео бих бежати, али, не знајући пута, могао бих далеко залутати, а отац би ме, како му је могућно, стигао и вратио, чиме бих и оца ожалостио и себе много осрамотио, а потом не бих постигао оно што желим. Е А старац, узев реч, рече му: „О пресветли, жудна је љубав родитељска, нераскидна свеза природна, а милосно јединство и заједничко живовање с браћом својом. Али и Владика заповеда да се

1 Псалам 133., ст. 1.