Старе српске биографије. Књ. 1

СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ за 1Х

Ераљу Милушину од непознатог писца. Има неколико похвала Анезу Лазару од којих је најлепша она. монахиње Јефимије, златом извезена њеном руком на покрову кнеза Лазара, која се и данас чува у манастиру Раваници у Срему. Затим похвала деспошу Ђурђу, такође лепа, дестошу Стефану Бранјовићу, архиепископу МаКсиму и Стефану Шааљановићу. па

У ову књигу улазе: Живош Св. Симеона, од Св. Саве, Живош Св. Симеона, од Стефана Првовенчанога и Живош Св. Саве, од Теодосија монаха. Остале биографије остаће за доцније књиге.

Св. Сава (рођ. око 1174. а умро 1235. или 1236. г.), први српски архиепископ први је и српски познати књижевник, управо творац старе српске књижевности. Сматрамо да је живот његов познат свакоме писменом Србину. Каошто ће се видети и из ових биографија, заслуге су Св. Саве врло велике: он утврђује православну веру у народу с којом шири просвету и културу, постаје први српски архиепископ и задобива српску црквену самосталност. Он спасава Србију више пута од непријатеља те је и велики политичар и дипломата, једном речју човек који је ударио темељ старој српској држави и култури и дао народу добро национално васпитање. Да је то био човек од великога духа и силне енергије, најбоље показује његов животописац Теодосије, али веома изразито и сувременик му архиепископ охридски Димитрије Хоматијан који, љут што је Св. Сава, постав архиепископ у Никеји, прогласио српску црквену самосталност и тако је одвојио од охридске архиепископије, упуБује му посланицу пуну протеста 1220. г. Ми из ње доносимо најкарактеристичнија места.

1 Превео с грчкога Стојан Новаковић, Српски Сион, 1905., бр. 1.