Старе српске биографије. Књ. 1

114 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

душу твоју Господ тражи“. А старац, слушајући ово, многим се сузама потапаше и због многе смерности и покорности према њему не смеђаше га назвати сином, него, грлећи га и љубећи свету главу његову, говораше: „О господине мој, о срце моје, ја сам ради тога све оставио и теби једином приовуо. Шта да ти дам зато што си ме од таштега света отргао, и тако се за моју душу стараш и трудишг Благословен од Бога и дан, кога си се родио, не моје чедо, него божје чедо“.

И тако се у Господу старац радоваше, видећи сина као некаква борца или вешта војводу који се зањ труди, и, сматрајући синовље за своје, испуњаваше се благим надама о свем. Тако се труди врсних отаца, и тако се љубав у Богу и према Богу и двогуба молитва уједињаваху. И тако се у Господу весељаху, и по души шираху, изиђујући Ватопеду све разорено и насељујући запустело.

|ГЛАВА-ШЕСТА.

Немања и Св. Сава обнављају манастир у Просфори. Историја подизања српског манастира Хилавдара. Смрт Немањина.

При улазу у Свету Гору, у месту званом Просфора, био је манастир који је од почетка имао цркву Светога Симеона Богопримпца. Овај је, дакле, био разорен од најезде гусарске, а црква је због крајње запуштености била пала. О том игуман Ватопеда и браћа помену пречаснима, а ови, одушевивши се тим много, дадоше много злата, јер им много доношаху од самодршна (Стефана. Они одмах подигоше пркву, и украсише сваком лепотом, и сазидаше велики пирг који и досад стоји, и градом оградише, па предадоше Ватопеду пречистој Богоматери. Сазидаше унутра многе палате двоспратне и троспратне, неке у име Оца неке у име Сина, насадише и многе винограде, трпезарију проширише и исписаше, и метохије,:

1 Метохија — манастирска земља.