Старе српске биографије. Књ. 1

116 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

мудрога Саву многим чочастима, и тако га отпусти, и даде с њим много злата на потребу пречасноме Симеону, опу његову, оплетајући му у царском писму многе похвале што се одрекао света и молећи га да се моли за њ. ИМ тако заврши посланицу. А кад богоносни Сава дође у Свету Гору и уђе у манастир Ватопед, исприча игуману и свој браћи како је молбу њихову цар испунио. И сви, захваливши Богу, величаху спасење“ царево, и благосиљаху Светога што се потрудио. По том отиде пречасноме оцу, који, седећи мучаљиво, не излажаше из ћелије. А овај сматрајући долазак синовљев за зрак светлости, тако се душом и свима осећањима просветле, да, подигав пречасне руке своје к Богу, захваљиваше, и, загрлив га њима, љубљаше га са љубављу у сузама. А богоносни син Сава изручи ону поздрав царски, и даде му писмо од цара, и с њим принесе и злато дано му од њега, исприча како им је и Хиландар дарован од цара са сваким достојањем и потврђењем царским, па Пречасни захвалив за све Богу и пречасној његовој матери, прими са сином утеху и одмор. Сутрадан призва пречасни Симеон игумана и браћу, па им преда заповест царску, и манастир Хиландар приложише Ватопеду, и злато даровано им од цара, предадоше игуману и браћи на службу манастиру, је) такву наду с љубављу имађаху према манастиру Ватопеду, да су ту хтели и живот свој у Господу завршити. За тога и врло много обогатише,

Али каошто је у древности Бог чудесима, по доласку у туђину, телесно умножио и распространио Јакова са прекрасним Јосифом у Египту, тако је хтео данашњега оца Симеона, новога Израиља и са по души прекрасним Савом, умножити и распространити не телесним него духовним чедима доласком у пустињу у туђој земљи, у Светој Гори. И поучив подиже некога старца богобојажљива

+ Т. | тим даром спасао је душу.