Старе српске биографије. Књ. 1

118 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

гима, каже да је замисао противна и да није од Бога, и тако им не дадоше то почети, јер су хтели да их имају у себе, јер многа добра, од почетка“ живећи онде, донесоше манастиру. МИ богомудри Сава, ушав у Кареју исприча проти о свима својим намерама с оцем, а прота рече: „Добра је ваша замисао, пошто је о Богу, а и могућни сте. Дакле, који хоћеш опустели манастир у у Светој Гори, подигните га своме отачаству. Или Хиландар, који вам је цар најпре дао, или где другде волите.“ ИМ, кад дође пречасноме своме оцу, исприча му о протиној љубави и да је молба њихова испуњена. А старац, узбуђен топло, хоћаше да сагледа место, где ће, с божјом помоћу, подићи манастир. Али, каошто рекосмо, старошћу и постом изнемогао не могаше ни на коњу седети, па га богоносни Сава подиже усред два коња5 као на одар и тако ношен разгледаше. Нигде му се не свиде осим Хиландара, и одмах се враташе у Ватопед.

Игуман и браћа, осетивши шта бива, међу собом говораху: „Знамо колико смо добра примили од њих за много година, па их и досад имамо за храниоце с Богом, па зар да сад отиду од нас разгневљениг Дакле, ако хоћемо да их имамо за пријатеље себи, манастир Хиландар, који нам они, измоливши од цара, дадоше, даћемо им опет од наше стране, и тако ће ради тога бити с нама у љубави“. Призваше светога Саву, и тако им са свом љубављу дадоше Хиландар, који свети старац беше и заволео, и положише завет, да Ватопед и Хиландар љубављу буду један манастир.

"Пишу самодршну Стефану и јаве му, да хоће да подигну манастир, „у наслеђе теби, веле, а по

У Одавде па до прве звездице недостајало је у рукопису који је Даничић издао 1860. год. Доцније, нашав то место у арутим рукопису, издао га је у предговору к издању Доментијанова дела 1865. г., одакле га и ми доносимо. > Т, |. начинио је носиљку ив међу два коња,