Старе српске биографије. Књ. 1

134. СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

хоћеш, и да за речју иде дело које се дахом уста твојих извршује. Чуј мене, слугу твојега, и не презри мољења мојега, о чем се теби, Богу мојему, марљиво молим.“ Пошљи пресвети твој Дух, и обнови кости онога који је тебе ради, нас ради с небеса на земљи туђиновао, које у туђини на страни леже, и напој их росом благодети твоје, да се напију од обиља дома милости твоје и да искипе мало блага мириса, којим ће се намазати душе и лица слугу твојих, који се боје тебе. Нека разумеју сви силу твоју и безбројну милост, и колики си благ давалац онима који се боје тебе и који чувају заповеди твоје, и каошто си на небу пред анђелима слузи - твојему, оцу мојему, указао милост твоју, и на земљи ћеш га, пред људима Господе, задивив прославити, да и ја, недостојни слуга твој, добијем поузданију слободу, да си послушао моје мољење, и да се у будућем мом животу потрудим како ћу ти угодити, и сви људи који знају име твоје и славе га. И да те опет прославим, с Опем и Светим Духом, сада и увек и увеке векова, амин! Видим дар пророштва на мужу, чији дар од Бога похваљујем, а слобода његова и вера према Богу диви ме и ужасава.“

јер знађаше да ће Бог извршити мољење његово, каода би син што молио од оца, и надаше се да ће му дати. А слобода и вера његова је чудна, као неко који држи у рукама парев дар, па позива другове и суседе, говорећи им: „Дођите, и, видевши на мени милост цареву, сматрајте ме за срећна, као онога који је добко нешто велико.“

Тако се и овај надаше, и, имајући Бога за послушна и у својој вољи, призва проту с осталим игуманима и старцима, делима знаменитим, ва помен пречасног свога опа. И кад дође мноштво званих и незваних, тако да се манастир стешњавао, Свети, украсив цркву свету сваком благолепношћу, и светло удесив гроб Пречаснога, кад је било

73 Све по псалмима.

4