Старе српске биографије. Књ. 1

136 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

дивљени извидљивом благодећу, говораху: „Откуд овог“ ИМ гле, каода дух шумећи враше од гроба Светога, и који близу стајаху иђаху да виде шта бива, и одмах видеше како се мраморни гроб Светога благодећу Светога Духа наводнио миром као водом, и како је свугде испуњен, и како тече извор који цркву багри и испуњава пријатним мирисом, и, задивљеношћу ужаснути, одскочише и проти јавише. А прота и свис њим притекоше и, видевши гроб извирањем мира одасвуд испуњен, задивљени а и ужаснути обиљем извора који је текао на земљу, оставише јутрења појања и у сузама зваху: „Господе, помилуј!“ Тада се прота сети речи Светога које му рече: „Кад Бог прослави својега угодника, ако ме позовете, и ја ћу доћи,“ и одмах заповеди да га брзо позову. А кад дође Свети, видев оно што не знађаше,>> похвали свеблагога Бога, и, грлећи свети и мироточни гроб његов као самога оца, целиваше га, окропив га изливањем многих суза и топлом љубављу.

Потом прво прота светим и пријатно-мирисним миром, мажући, ознаменова у облику крста сва своја чула. Тако ознаменова, мажући, и Светога. Потом и све друге прота помаза светим миром, и биваху освећивани као оцем. МИ нечистим духом кушани и од сваке болести оболели додиром гроба и мазањем светим миром наједном сви добиваху исцељење и здравље, захваљујући много Богу и славећи Пречаснога. А миро истицаше не само од светих моћију, него и из сухога камена и вара, где беше лик Светога на стени исписан, и ово извирање мира учини Бог на веће удивљење, показујући свима колику љубав има према светима ради њихове љубави према њему, „јер оне који ме славе, рече, прослављам.“

Видевши ово прота и сви с њим, чудом ужасаути, понављаху с њим плач, „Господе помилуј“ зовући и, исповедајући се и захваљујући се, гово-

25 'Т. |. знађаше.