Старе српске биографије. Књ. 1

- ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ 225

мења и опет саставља у свој чин. Заповеди сада ветровима да иду у своја скровишта и водама мор· ским да се утишају“.

(С вером и великом слободом к Богу, правећи знак крста па противне ветрове и на вале морске који се веома подизаху, пружаше руке и запрећиваше им говорећи: У име Господа Бога нашег Исуса Христа који је од нејестаства све у јестаство и од небића све у биће привео, и ветрови и море, утишавши се, станите!“ М одмах именом Господа Исуса Христа и устима његовим ветрови и море легоше, и вали се у себе срушише, и.сунце пресветло обасја, и би велика тишина. Сви у лађи, видевши како су се речју Светога море и ветрови убрзо укротили, ужасоше се чудом, па слављаху Бога који је дао такву власт људима, и, павши к ногама Светоме, поклонише се, називајући га божјим човеком и угодником његовим, што. су молитвама његовим избегли од морске пучине, од гроба воде слане, и говораху ла су Богом добили

живот њега ради. А Свети, захваљујући Богу многим сузама због божјих дарова, говораше им: „Вас ради, чеда, такои убрзо Бог задиви милост своју на нама. Јер ваша вера према мени грешном и моје молитве Богу помогоше да се добије оно што се просило. Дакле, сви заједно похвалимо Бога и незаборавношћу дарова његових који су били сада на нама, управимо у напредак наш живот угодно њему“. М тако свима заповели да узму брашно,'3 и да се окрепе.

И, добивши угодно време, Богом штићени, дођоше у град Акр, где лађа имађаше да истовари товар. Узиђе Свети у град, у цркву Светога Ђорђа, у метохију лавре Светога Саве коју беше Свети о првом доласку искупио, од Латина поробљену, и повратио лаври. И ту се одмори, а бродари они, допловивши са Светим, испричаше старешинама града све што им се десило и о чуде-

23 Брашно — хлеб. ћ