Старе српске биографије. Књ. 1

Живот СВЕТОГА САВЕ 221

рима; као и о првом доласку, и опет дошав, такође милошћу Бога ради, више у њима учини.

Узе благослов од светога патриарха и оне који ће га пратити до Александрије, и, Богом чувани, дођоше у александријски град, и бише у великој цркви светога апостола и јеванђелиста Марка. (С многим сузама као увек од Бога дарованим поклони се Свети, њима се потврђиваше топлота срца и љубав душе његове ка Господу ради кога нарочито усрдно предузимаше многе труде, па не штеђаше се и веће предузети. Свети беше часно дочекан од светога патриарха александријског, јер беше чуо од Јерусалима да се говори како му долази архиепископ од Далмације и Диоклитије. Љубазно се целиваше Господа ради, и тако се Свети отпусти у дом где ће се одморити. Сутрадан велики патриарх позва Светога, и питаше га откуда је и о путу његову. А Свети опет причаше патриарху истинито о себи. Чув патриарх како је Свети син самодржавнога она, како је живео из младости у Светој Гори Атонској, и како је у Константинову граду постављен за архиепископа своме отачаству, и како је опет високи престо својом вољом оставио, и како ради поклоњења у светим местима и Христа ради иде по туђини, дивљаше се, размишљајући о трудовима његовим због дугога пута, па га прими у душу своју, и веома га заволе. Много дана натриарх позиваше Светога, заједно су за трпезом бивали, наслађиваше се љубави његове, а Свети питајући научи се од патриарха многим духовним судовима у размишљању, и питањима и беседама много се користише и једани други. Обдаривши један другог различним и изврсним почастима, љубазно се растадоше часни и свети опи.

Свети хтеде да обиђе светекоји живеу пустињама око Александрије у мучању и посту. Желећи да види ове нарочито, потруди се, сматрајући да ће што више од њих као старих видети и чути. Јер

15