Старе српске биографије. Књ. 1

ЖИВОТ СВЕТОГА. САВЕ 231

само благочастиве него и противнике, велим и поганике.

" Дође Свети у Свету Гору Синајску и уђе у манастир у цркву пресвете Богородице и поклони се на месту светом, где купина, огњем горећи, не сагореваше, него се и неопаљена јавила Мојсеју, где и сам Господ из купине која је огњем горела рече Мојсеју, говорећи: „ја сам Бог Аврамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев, изуј обућу с ногу твојих, јер место на ком стојиш, света је земља.“ Због тога, дакле, и јереј босоног врши свету службу на светом место том. Би љубазно примљен од епископа који је на месту игумана, и од све браће. И тако, пошто се у манастиру одмори, успе се на свети врх да се поклони, где је Господ много пута слазио и, говорећи с Мојсејем, давао закон Израиљу, људима својим. МИ, бивши у цркви светога пророка Илије, клањајући се с многим сузама целиваше место о ком рече Господ Мојсеју: „Ево место код мене, и стаћеш код камена, и покрићу те руком мојом, скинућу руку моју, и тада ћеш видети мој последак. А лице моје неће ти се јавити, јер не може човек, видев лица мојега, бити жив.“-+" На том камену, дакле, и сад се познаје полагање државне2> деснице Господње.

С многим узбуђењем похваљиваше Бога, што га је удостојио узићи на тај жељени фи свети врх, и поклонити се, и видети на њему таква страшна, дивна и света божја дела. М, испуњен весеља духовнога што се много обогатио, радосно сиђе у манастир. Сву свету четрдесетницу у манастиру проведе с браћом у посту, и сваке суботе пењаше се на свети врх, и испуњаваше у недељу свеноћно тамошње стајање у песмама и молитвама. И свршив свету и божанствену службу, опет долажаше у манастир к браћи на борављење, заволев веома њихов добар живот Бога ради, и, дав много злата

23 И. књ. Моје. га. 3., ст. 5. = П. Књ. Мојс. ГА. 33., ст, 20—23. = Државна — она која држи свет, васељену. _