Старе српске биографије. Књ. 1

Сб ~ и -

; 234 СТАРТУ БИОГРАФИЈЕ

И још је била реч на устима Светога, а одмах се од мора узвиси вал више лађе, и каода рукама држи превелику рибу, положи је у руке Светога, на: прси његове, где лежаше у лађи, и вал, не окропив га, опет се врати. А Свети, видев чудну ту рибу, узимајући је с многим узбуђењем, похваљиваше Бога што је тако брзо ускорио да му донесе по жељи и да храну, те говораше ученицима својим: „Ево испуни Бог жељу нашу, и спремив изнесе нам храну, не с трудом. Узмите је, дакле, и, како знате, и, сваривши и испекавши, изнесите је нама и свима који су овде,“

А господаг лађе, видев брзу походу божју к Светоме, јер покори море да му дароносно рибом послужи у болести, ужасну се и са свима својим припаде к светоме болеснику, мољаху да приме опроштај за грдњу, када су молили за рибу, и помиловање благословом молитве, говорећи: „Сада разумесмо да си божји слуга и да си му угодан, него нам опрости сагрешење наше, молимо се, јер, твојим молитвама спасавани, уздамо се да ћемо без икакве пакости доћи домовима нашим. ИМ, добивши опроштај, сви са Светим прославише Бога који даје храну свакоме створу, као што Давид казује, који се ради своје дарежљивости стара не само о људима него и о малим животињама и птићима враниним кад га призивају:%, а колико више слуша оне који га се бојем вољу његову творе, и. даће блага онима који их просе у њега.

А Свети, окусив од богопослане му рибе, дивљаше се неисказаној сладости њеној, исто то рекоше ученици и господар лађе и сви који су били, да пре тога такве рибе нису окусили. МИ заиста, јер би послана од благога и преблагог и свеслатког Господа Бога и цара Христа својему присноме и драгом, благоме и верноме слузи на велику част с многом љубављу. МИ наједоше се Свети и сви

28 По псалму 134.