Старе српске биографије. Књ. 1

живог СЕВТОГА САВЕ 2840

који му долазе. М тако цар, примив молитву и благослов од Светога, изиђе, радујући се, у лов. свој. · По одласку цареву обузе болест Светога, ра-

зуме свој позив к Богу, па, призвав ученике своје, и пописав све свете и часне ствари, које купујући беше сабрао у Палестини и у Сирији, у Египту и Вавилону, у Азији и у Константинову граду, часне. одежде свећенства и свећњаке златоковане и бисером украшене и друге сасуде прквене, много моћију светих, заповеди да се однесу у архиепископију, а друге и у Студеницу. Даровав посланицом мир и благослов Владиславу краљу и намеснику својега престола блаженоме Арсенију архиепископу и свој земљи људи својих, отпусти тако ученике своје у српску земљу, и сам с мало њих остаде. Даде и у патриаршију бугарску свећене часне одежде и књиге златом оковане и свећњаке, камењем » бисером украшене, и остале сасуде цоквене, што и досад стоји сачувано на част божјој цркви и на успомену Светога. И, пошто је ниште довољно обдарио, да ништа није код себе оставио него раздао, и, пошто се спремио на лак одлазак од света, похваљиваше Бога што је његову молбу испунио и што хоће да прими дух његов у туђим странама. Дође му блажени јоаким патриарх и, видев га да је близу смрти и да последњи дах дише, рече му: „Ако заповедиш да јавимо цару о твојој болестиг“ А Свети га је много молио,

говорећи: „Не мећи ме тим на велики труд, владико свети. Пошто си ми милост учинио, отићи ћеш и сам у своју ћелију и не сметај ми да у тишини дух свој предам Господу.“

И у поноће дана васкрсења,“ када је недеља освитала, Свети, причестив се пречасних и светих и животних Христових тајни, рече што и увек говораше: „Слава Богу ради свега.“ И одмах, каода су му дошли неки одавно му драги саиграчи, би

8 Дан васкрсења — недеља обична, а не Ускрс.