Старе српске биографије. Књ. 1

СТАРЕ ВИОГРАФИЈЕ 9

ГЛАВА ЧЕТВРТА. Стефан Немања, остављајући владу, саветује синове своје.

И он, блажени старац, пошто их као отац посаветова премудрим речима да престану с јецањем и сузама. јер је тако божја воља била, изабра племенитога и драгог сина Стефана Немању, Богом венчаног зета кир-Алексија, цара грчког, па им га предаде говорећи: „Овога имајте у место мене! Корен благи који је изишао из утробе моје. И њега посађујем на престо у држави, Христом ми дарованој“. И, пошто га сам венча и изврсно благослови, каошто благослови Исак Јакова, сина својега, сваким благословом, поче га учити да се труди о сваком благом делу у држави његовој, да буде блага српа према свету хришћанском, који му он предаде, Богом спасену своју паству, говорећи му: „Чедо моје драго, паси! овога мога Израиља, и старај се о њему, водећи га као Јосиф јагње.“

Заповедаше му да се брине о црквама и о служиоцима у њима, да светитеље и црквене слуге слуша у сласт, да поштује јереје и бди над, пцонорисцима:2 „да би се молили о теби, и да ни у чем не будеш зазоран пред Богом и људима,“ И другога племенитог и драгог сина, кнеза Вукана, благослови и постави за великог кнеза, и даде му довољно земље. Па, дав и њему овогаз заповеди, постави их оба благи отац преда се и говораше им: „Синови, немојте заборављати мојих закона, речи моје нека чувају ваше срце. јер ће нам се шако придати дужина живота, и године живота и владања. Милостиња и вера нека вас не остављају, привежите их о свој врат, и напишите их на плочи срца својега) и наћићете благодет. И по-

# Џасти — чувати. = Црноризац — калуђер. 5 Т. |. Стефанове. - У рукопису: света, под чим, јамачно, треба разумети: владања. 5 Логички ред није најбољи, јер би требало: „напишите их на плочи срца својега, па ту плочу привежите о свој