Старе српске биографије. Књ. 1

22 МИЛИВОЈЕ БАШИЋ

на крају, владику светога, који ти даје благодет за подвиге трудова твојих. Зато си, веселећи се, изрекао слатки глас при изласку душе своје: Хвалите Бога ва светих јего, хвалите јего и ва утвржденији сили јего, хвалите јего и по премногому ви владичаствију јего. Јер пеш блажен бити свугде. Зато си и изрекао блажени глас.“

И потом, узевши пречасно тело његово са чашћу постависмо насред цркве, каошто је обичај. Пошто се сврши јутрење, и пошто се сабраше без броја црнци, почеше појати часно уобичајене песме око пречаснога телали испунише оно што се говори: „Они који се боје Господе славе га.“' Затим и многи народи дођоше тада, да му се поклоне и да са великом чашћу отпоју. Појали су најпре Грци, по том Ивери, затим Руси, по Русима Бугари, по том опет ми, његово стадо сакупљено. А кад мину време литургије и кад се сврши сва уобичајена служба, целиваше сви пречасно тело. А ја, грешни, обухватив блажено тело, положих га у нови гроб, каошто ми беше заповедио, и испуних заповед његову. А кад се сакупи мноштво прнаца не отпустих их све до деветога дана, сваки дан чинећи му свету службу.

ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА.

(Св. Сава уређује Хиландар. Позив од браће да пренесе моћи (Св. Симеона у Србију. Извршење преноса.

А кад овај блажени отац наш пређе у вечни покој, оставив мени грешном заветом манастир у неком малом броју, из кога ми отиде неки пречасни муж, по имену Методије, оставив ме сампетнаестога,! те ме обузе велика туга и бојазан,

1 По псалмима. 2 Т.л. калуђери разних народности православне вере из својих манастира у Св. Гори.

1 Сампетнаести — он са још четрнаесторицом, реч која се и данас чује у западним крајевима.