Старе српске биографије. Књ. 1

26 МИЛИВОЈЕ БАШИЋ

ком, стихије ће се огњем уништити, земља и све што је на њој, и дела сажећиће се“; како ће ту свака душа примити самртно тело; какво ли ће ту бити збориште од мноштва људи од Адама до свршетка; како ли ће бити Христово лице страшно, и од сунца светлије; какав ће се његов глас чути, да ли ће нас као праведне примити у царство небеско или као грешнике који се одашиљу у вечну муку. Ради тога нам, драга браћо моја, треба туговати и замишљати се у овом животу као они који су изван света, као они који имају живот, на небесима, проводећи мирно овај живот, имајући наду да ћемо задобити будућа вечна блага у Христу Исусу Господу заступањем пресвете владичице наше Бсгородице и добротворке и молитвама пречаснога и блаженога оца нашег и ктитора, господина Симеона.

5Друга посл. Петрова гл. 3., ст. 10.